Етиопија је једна од најсветијих земаља хришћанског истока — мјесто гдје се благовјест укоријенила у 4. вијеку и остала до данас као живи дах народа. Етиопска православна Тевахедо црква има дубоку апостолску традицију, а Лалибела са својим црквама исклесаним у стијени изгледа као да је спуштена са небеса. Чувају се и велике светиње као што су манастир Дебре Либанос, чувена црква Свете Марије у Аксуму — гдје се, по предању, налази Ковчег Завјета — и древне монашке заједнице на језеру Тана. Православље је овдје темељ идентитета, а народ вјеру живи са дубином која очарава сваког поклоника. Посјета Етиопији буди осјећај као да се хода по страницама Светог Писма. Иако већина становништва припада оријентално-православној цркви, у Етиопији живи и око 5 000 – 10 000 источно-православних.
Еритреја, са својом древном православном црквом, чува исту оријенталну традицију као и Етиопија (али постоји и неколико хиљада источно-православних). Хришћанство је присутно од раних вијекова, а манастири попут Дебре Бизена и Дебре Синаја стоје као утврђења духа. У овим манастирима почивају мошти светих отаца, а свештене иконе се вијековима поштују као чудотворне. Иако православци понекад пролазе кроз административне и политичке изазове, њихова вјера је непоколебива. Земља је сурова, али духовност народа је топла и дубока — и свако ко дође осјетиће простоту и искреност њихове молитве.
Египат, земља Светог Марка и колевка раног монаштва, носи благослов који потиче још из апостолских времена. Православље у Египту присутно је од раног хришћанства, а његова традиција је ојачала током доба Византије и кроз вијекове одржавала живот Александријске патријаршије. Египат је посебно значајно свједочанство, како Старог Завјета, тако и пута Свете Породице и због тога је посебно обрађен.
Кенија је један од најживљих центара савременог афричког православља. Од мисионарских почетака у 20. вијеку до данас, православље се проширило међу стотинама хиљада домаћих вјерника (200 000 – 300 000). Саборни храм Светих Апостола у Најробију, богословски факултет Макариос III и бројни манастири широм земље стоје као жаришта духовног живота. Православни Кенијци су познати по радости и свечаности богослужења, а вјера се шири кроз школе, болнице и хуманитарне мисије. Поклоник овдје доживљава Цркву која расте у љубави и ревности.
Уганда је земља у којој је православље, иако младо (20. вијек), запустило дубоко коријене и сада броји око 100 000 вјерника. Катедрала Светог Николаја у Кампали, као и мисионарни центри у Луверу и Камули, представљају духовна средишта која окупљају хиљаде вјерника. Православци активно учествују у медицинским, образовним и социјалним програмима, а њихове литургије су испуњене искреном народном молитвом. Иако се суочавају са економским тешкоћама, њихова духовност сија необичном снагом — и сваки поклоник се овдје осјећа као међу браћом.
Танзанија је једна од најстаријих мисионарских области Александријске патријаршије у савременом добу. Катедрала Васкрсења Христовог у Дар ес Саламу и мисионарни центар у Аруши познати су по својим школама, сиротиштима и монашким заједницама. Православље овдје расте тихо, али стално, као зрака свјетлости у огромној земљи и сада броји око 70 000 – 80 000 вјерника. Изазови постоје — велике раздаљине, мали број свештеника — али народ са љубављу прима православну вјеру и живи је са дубином која се ријетко сусреће. Поклоник у Танзанији осјећа радост живе мисије Христове.
Православље у Руанди је младо (20. вијек), али изузетно посвећено. Катедрала у Кигалију, као и бројне нове парохије настале из мисије, зраче љубављу и трудом свештенства које служи у тешким условима. Заједница броји око 10 000–15 000 вјерника, а њихова активност у образовању, хуманитарном раду и заштити најсиромашнијих чини да Црква овдје расте као у дјелима апостолских времена. Руанда је земља дубоких рана, али и снажног васкрсења — а православље је једна од свјетлости која обнавља дух народа.
Јужна Африка има дугу и богату православну традицију која потиче од грчких и руских досељеника из 19. вијека. Саборна црква Светог Георгија у Јоханесбургу и руска катедрала у Кејптауну представљају центар духовног живота. Иако малобројни, православци живе слободно, активно и мисионарски. Богате литургијске традиције, школе и културни центри чувају идентитет вјере у земљи великих разлика. Поклоник у Јужној Африци осјећа да је православље ту зрело, утемељено и благословено многим генерацијама.
Замбија, иако мала по броју православних (5 000 – 10 000 вјерника), духовно је веома жива. Православне катедрале у Лусаки и Кабвеу, као и манастири Александријске и Руске цркве, представљају уточишта молитве. Вјерници су углавном концентрисани у градовима, али њихова љубав према Цркви је изузетно јака. Православље има добар положај и ужива поштовање државе, а мисијски рад расте из године у годину. Посјета Замбији оставља утисак тишине, смирења и ревности у Христу.
Камерун има једну од најмањих православних заједница у Африци (2 000 – 3 000 вјерника), али она живи искрено и посвећено. Парохије у Дуалију и Јаундеу, као и неколико мисионарских центара, носе вјеру народа који је тек недавно открио православље, али га је прихватио свим срцем. Иако малобројни и са ограниченим средствима, православци у Камеруну свједоче Јеванђеље кроз службу, доброчинство и братску љубав. Свако ко посјети ове заједнице осјетиће дубоку смиреност и топлину која краси младу, али духовно снажну Цркву.
