Хришћанство у Египту има једну од најстаријих и најсветијих традиција у читавом хришћанском свијету. Према предању, јеванђелист Марко донио је Јеванђеље у Александрију у I вијеку, гдје је настала једна од првих и најзначајнијих помјесних Цркава. Та древна заједница, позната као Александријска Црква, дала је свијету велике учитеље: Светог Атанасија Великог, Светог Кирила Александријског, Оригенa, Клемента Александријског и многе друге.
Данас су у Египту присутне двије велике хришћанске традиције: Коптска православна Црква, која је доминантна међу хришћанима Египта, и Источна (грчка) православна Црква под јурисдикцијом Александријског патријархата, који је један од четири древна патријархата Истока.
Копти су најбројнија хришћанска заједница Блиског истока, бројe између 10 и 15 милиона вјерника. Коптска Црква чува изузетно древну литургијску традицију, богату иконографију и јединствени коптски језик – последњи живи наследник староегипатског.
Копти су познати по снажној монашкој традицији која потиче из египатских пустиња. Управо овдје су настали први монашки центри у историји: Скит, Нитријска пустиња и Тиваида, гдје су живјели Свети Антоније Велики, Свети Пахомије и Свети Макарије Велики — утемељивачи општежитељног и пустињачког монаштва.
Иако су кроз историју често били изложени притисцима, коптске заједнице и данас живе снажним духовним животом, чувајући свој идентитет, богослужбени језик и древне обичаје.
Поред Копта, у Египту постоји и значајна заједница источних православних хришћана под управом Православног патријарха александријског и све Африке. Ова Црква припада византијској традицији и налази се у канонском јединству са осталим помјесним православним Црквама.
Источни православци у Египту су бројчано мањи, али су духовно веома активни. У Каиру и Александрији налази се више цркава и манастира, а Александријски патријархат има велики мисионарски значај јер брине о православним заједницама широм афричког континента.
Синај представља једно од најсветијих мјеста укупне хришћанске традиције. Подножје планине Хорив (Синај), гдје је пророк Мојсије примио Десет Божијих заповијести, једно је од кључних мјеста библијске историје. Тамо се налази манастир Свете Катарине, један од најстаријих и најзначајнијих православних манастира на свијету.
Манастир је основан у VI вијеку по заповијести цара Јустинијана и од тада непрекидно постоји, чинећи га једним од најдуговјечнијих хришћанских манастира. Манастир је под духовном јурисдикцијом Синајске архиепископије, која је аутономна, али канонски припада Јерусалимској патријаршији.
Манастир чува изузетно значајне реликвије:
Манастир и данас служи као духовно уточиште, научни центар и свједочанство непрекинуте хришћанске традиције на мјесту старијем од самих манастирских зидина.
Хришћани у Египту, и коптски и источни православни, уживају законску заштиту, али се понекад суочавају са друштвеним и безбједносним изазовима. Упркос тим тешкоћама, Египат има једну од најактивнијих и најжилавијих хришћанских заједница на Блиском истоку. Храмови, манастири и обичаји живе снажним ритмом, а коптски и православни празници прослављају се са великим достојанством и побожношћу.
Египат остаје земља у којој се дубоко прожимају библијска историја, древно монаштво и жива духовност — мјесто гдје хришћанство дише истом снагом као и прије хиљаду и по година.