Православље у Казахстану засијало је у 18. вијеку, када је земља ушла у духовни хор Руске империје. Данас тамо живи око 3,5 – 4 милиона православних, а широм бескрајних степа подигнуте су многе дивне светиње које у срце уносе мир. Највеће од њих су: Успењска катедрала у Астани, величанствен храм у којем се чувају бројне светиње и мошти локалних новомученика. Владимирска катедрала у Алмати, дом чудотворне иконе Богородице „Неочекивана радост“. Манастир Светог Николаја у Алмати, у којем се налазе честице моштију многих руских светитеља. Православци у Казахстану уживају добар статус и слободу богослужја, а држава подржава традиционалне религије. Ипак, многи одлазе у Русију, па заједница постепено нестаје. Посјета Казахстану буди дубоко поштовање према људима који живе своју вјеру скромно и тихо, али са великом снагом.
Узбекистан је земља древних градова, плавих купола и свете историје која почива у тишини пустиње. Православље је овдје присутно од 19. вијека и сада броји 200 000 – 300 000 вјерника. Најважније светиње које путника привлаче као мирис тамјана су: Катедрала Успења Пресвете Богородице у Ташкенту, позната по чудотворној икони Богородице „Тројеручице“. Манастир Светог Пантелејмона (Ташкент) – духовно уточиште са честицама моштију Врача–Чудотворца. Историјске цркве у Самарканду и Фергани, гдје се чувају честице моштију руске царске породице и новопросијавших светитеља Средње Азије. Православци живе слободно, али под строгим надзором државе. Ипак, молитва у тишини ташкентских храмова оставља дубок утисак – као да се у пустињи јаче чује глас срца.
У планинском Киргистану, гдје се врхови Алатауа дижу ка небесима, живи око 300 000 православних. Вјера је овдје коријен који чува народ кроз буре историје. Најљепше светиње земље су: Саборни храм Свете Тројице у Бишкеку, у којем се чувају мошти св. Луке Кримског – љекара, исповједника и чудотворца. Црква Светог Владимира, храм умирујуће љепоте у коме се сабира руска заједница. Храмови у Ошу, древном граду на Силк Роуд-у. Православци уживају уставну заштиту, али живот није лак јер миграције полако празне храмове. Ипак, они који остану, остају са великим срцем и дубоком побожношћу, у земљи гдје је небо увијек близу.
Православље у Турској је живи мост према раном хришћанству. Иако је заједница мала – тек око 2 000 – 3 000 вјерника – њена духовна снага је огромна, јер овдје куца срце православља. Најсветија мјеста која православни походе са поштовањем: Патријаршијска црква Светог Георгија у Фанару, гдје се чувају мошти св. Јована Златоустог, св. Григорија Богослова и св. Василија Великог. Манастир Халки, некадашња духовна академија православља. Аја Софија, бисер хришћанске архитектуре, иако данас претворена у џамију, и даље одише невидљивим благословом вјекова. Десетине древних цркава које чувају иконе и светиње старе више од хиљаду година. Положај православних је тежак, али светиња Фанара свједочи да се свјетлост не гаси – чак ни под највећим притиском.
Православље у Јужној Кореји је млада (20. вијек), али изузетно жива и духовно топла заједница која броји 6 000 – 7 000 вјерника. Најзначајније светиње: Катедрала Светог Николаја у Сеулу, дом чудотворне иконе Богородице „Путеводитељке“. Мисионарски центри широм земље, гдје се православље проповиједа са љубављу и кротошћу. Држава гарантује пуну вјерску слободу, а православље расте, нарочито међу младим Корејцима који траже дубљи смисао живота. Посјета православним храмовима у Сеулу оставља утисак духовне свјежине и радости.
У Индији – земљи древних религија – православље је младо (20. вијек) и скромно по броју (5 000 – 10 000 вјерника), али топло по духовности. Најпознатије светиње су: Катедрала Свете Меланије у Мумбаију, са честицама моштију раних хришћанских мученика. Храм Светог Томе у Кочију, у чијој близини се по предању налази гроб апостола Томе, што чини поклоњење посебно благословеним. Православци живе слободно, али ослањају се на мисије и дијаспору. Индијска скромност и гостољубље чине поклоничко путовање незаборавним.
Православље у Мaлезји, мада малобројно (1 000 – 2 000 вјерника), живи у љубави и заједништву. Светиње су: Катедрала Светог Георгија у Куала Лумпуру, под омофором Александријске патријаршије. Мале парохије Руске православне цркве, које чувају иконе донесене из Русије и Грчке. Заједница је мала, али веома предана. Литургије у Куала Лумпуру сабирају људе из читавог свијета – као мала Црква у минијатури.
Сингапур је дом једне од најорганизованијих малих православних заједница у Азији (1 000 – 2 000 вјерника) која датира од 20. вијека. Најзначајније светиње: Храм Преображења Господњег, познат по чудотворним иконама светих руских угодника, као и Грчкој православна парохија Свете Тројице. Православци уживају слободу и добру организацију, а богослужења су свечана и монашки тиха.
Православље у Јапану датира из 19.вијека и представља „малу свјетлост у земљи испод облака“, посијано трудом светог Николаја Јапанског сада броји 30 000 – 35 000 вјерника. Највеће светиње су: Катедрала Светог Николаја у Токију (Николај-до), у којој почивају мошти апостола Јапана. Манастири у Киоту и Хирошими, познати по духовном миру и мисионарској активности. Јапанци са поштовањем прихватају православље, иако је заједница мала. Посјета Николај-ду доживљај је истинског духовног благослова.
Православље у Кини је тихо, скривено попут зрнца кадуље у каменој пукотини, али живо (датира из периода 17. – 19. вијек и броји око 8 000 – 10 000 вјерника). Најзначајније светиње су: Саборна црква Светог Николе у Харбину, једно од најљепших сведочанстава руске присутности у Азији. Храм Светог Јована Шангајског у Шангају, гдје је некада служио велики светитељ XX вијека. Православни центар у Пекингу, гдје се чувају успомене на руску духовну мисију. Држава строго контролише вјерске активности, али заједница живи и служи литургију са великом љубављу. Посјета Кини за православног ходочасника је сусрет са историјом мучеништва и вјере која никада није угасла.
