Грузијска православна црква, са око 3,5 милиона вјерника, једна је од најстаријих у хришћанском свијету — благовјест је овдје зазвучала већ у 4. вијеку, а народ је вјековима остао вјеран Светоме Крсту. Земља је испуњена светињама које буде дубоко поштовање: катедрала Светицховели у Мцхети, ; Света Гора Гелати, задужбина цара Давида Градитеља гдје се чува хитон Господњи; као и камени манастири Уплицкихе и Вардзија, који као да су израсли из саме стијене. Грузија је духовно жива и топла земља, а православље је у њој доминантно и носи велики углед. Путник који дође са смирењем, свакако ће осјетити древну побожност народа и благодат која почива над овим пределима.
Јерменска апостолска црква, најстарија државна црква на свијету, чува предање још од 1. вијека, а хришћанство је њихова државна вјера од 301. године. Главна светиња је свештени Ечмиадзин — срце јерменске духовности, мјесто гдје је, по предању, сам Христос показао гдје да се подигне храм. Манастири Хагапат, Гегхард (са моштима Светог Јована Крститеља) и Татев блистају као живи споменици древне вјере. Јерменија је земља мученика, исповједника и дубоког смирења — а њена црква је истински стуб националног идентитета. Поклоник овдје долази као у духовну колевку, гдје се кроз вијекове чува светлост Апостола Тадеја и Вартоломеја.
Иако је православље у Азербејџану мањинско (1-2% или око 100 000-150 000 вјерника), оно има старе коријене у раној хришћанској Кавказкој Албанији (4–5. вијек), а савремени живот заједнице оживљен је кроз Руску православну цркву у 19. вијеку. Православни ходочасник данас може да посјети Саборни храм Светог Мироносица у Бакуу, Цркву Успења Пресвете Богородице и величанствену Цркву Архангела Михаила. Заједнице су мале, али пуне преданих вјерника који својим трудом чувају свету литургију у средини гдје се православље налази под будним оком државних власти. Иако смирена и тихо присутна, православна вјера овдје сија као свјетло у источном свету.
У Абхазији се хришћанство укоријенило у 6. вијеку и сада има око 100 000 вјерника, а земља је кроз историју била под духовним окриљем Грузијске цркве. Овдје се налази чудесни Манастир Нови Афон, једно од најпознатијих православних светилишта Кавказа, са древним пећинским храмом Светог Симона Кананита. Посебно се поштује и Црква Светог Ђорђа у Илору, позната по својој љепоти и старини. Поред њих стоји и стара Сухумска катедрала. Иако је црквени поредак усложњен политичким околностима, народ живи своју вјеру са дубоком преданошћу, а светиње зраче миром и покајничком тишином. Посјета Абхазији оставља утисак као да ходочасник пролази кроз живу историју ране Цркве.
Православље у Јужној Осетији обликовало се у 9–10. вијеку, у вријеме средњовјековне Аланске државе. Иако је заједница малобројна (око 40 000 – 45 000 вјерника), њена вјера је искрена и прожета страдањем. Најзначајнија светиња је Црква Светог Георгија у Цхинвалију, гдје се народ сабира да прослави великомученика, заштитника овог краја. Многе старе сеоске цркве — иако ратом повријеђене — и даље стоје као тихи свједоци вјере која се није угасила. Црквени живот је пасторално везан за Руску православну цркву, а поклоник који дође овдје најјаче осјети љепоту смирења и бола који се претвара у молитву. У Јужној Осетији, светиње говоре више од ријечи, а свака од њих позива на тихо поклоњење.
