Православље у Русији живи од светог крштења кнеза Владимира 988. године и кроз вијекове је постало само срце руске душе. У Русији живи више од 70 милиона православних хришћана. Величина и дубина руске духовности огледа се у њеним светим обитељима, храмовима и чудотворним иконама које привлаче милионе ходочасника. У Москви, блиста величанствена Катедрала Христа Спаситеља, а недалеко, у Сергијевом Посаду, уздиже се једно од највећих духовних средишта православља: Тројице–Сергијева лавра, место где почивају мошти Светог Сергија Радоњешког.Посебно мјесто у срцима вјерника имају: Дивејево, са Светим каналом Пресвете Богородице и моштима Свете Матроне, Псковско–Печорски манастир, познат по нетрулежним моштима многих светитеља, Валаамски манастир усред дивљег Ладошког језера, чији пој и данас звучи као глас анђела, Соловецки манастир – древни центар подвига, страдања и свједочанства живе вјере. Ко посјети Русију, осјетиће како се молитва топи са снијегом и дижe к Богу.
Украјина, са 30-35 милиона православних вјерника) је земља у којој је никло прво дрво источног словенског хришћанства — Кијевска Русија. Овде је сваки камен натопљен молитвом, а ријеке таласом историје. Највеће светиње православља налазе се управо овде: Кијевско- Печерска лавра, са катакомбама у којима почивају нетрулежне мошти више од стотину подвижника, Почајевска лавра, чувена по чудотворној икони Пресвете Богородице Почајевске и стопи Мајке Божије која је чудесно остала на камену. Иако земља пролази кроз страдања, њене светиње и даље сијају као свјетлост у тами. Ко дође у Украјину, осјетиће молитву која живи упркос свему — молитву која лијечи и смирује.
Белорусија је тиха и побожна земља у којој је православље дубоко укорјењено (7-8 милиона православних вјерника). Древни манастири и светилишта, окружени шумама и ријекама, одишу смирењем. Најпознатије светиње су: Жировички манастир, са чудотворном иконом Богородице Жировичке, једном од најпоштованијих у словенском свету, манастир Св. Јелисавете у Минску, познат по живој монашкој заједници и великом мисионарском дјелу, бројне старе цркве у Полоцку и Гродну, где су вијековима ницале светиње кротких и смирених народа Белорусије. Православци су већина, али често живе под административним притисцима — као тихи исповједници вјере.
Молдавија, земља меких брда и плодних долина, од давнина је чувала православље као највеће благо. Овде су манастири попут утврђења вјере, украшени фрескама и молитвама које вијековима не бледе. Најпознатији духовни бисери су: Манастир Каприана, један од најстаријих, где је служио светац молдавске земље — Свети Стефан Велики, Манастир Курки, смирен и тих у својој долини, древни манастири Орхејског региона, окружени природом која подсјећа на Свету земљу. Политичке подјеле понекад узбуркају воду, али молитва у овим светињама остаје света и чиста.
У Латвији православље носе многе руске, белоруске и украјинске породице које су вијековима ту живеле. Иако мањина, њихова вјера је снажна и жива. Срце православља у овој земљи је: Сабор Пресвете Тројице у Риги, величанствен храм са богатом историјом, а широм земље постоји више манастира и старих цркава које свједоче о тихој, али дубокој побожности православних Летонаца.
Естонија је мала, али духовно богата земља. Њене светиње су попут бисера расутих по сјеверној Европи. Најзначајнија светиња је: Катедрала Александра Невског у Талину, узвишена на брду Тоомпеа, са чудотворним иконама и живим богослужењима, као и бројне руске цркве из XIX века које свједоче о историји, страдању и трајности православља. Православни овде живе у оквиру двије јурисдикције, али их вјера обједињује — као што свијеће горе истим пламеном.
Литванија, земља дубоких шума и старих тврђава, чува своје православне светиње са поштовањем. Најзначајније међу њима су: Катедрала Пресвете Богородице у Вилни, древна црква Св. Тројице, где почивају мошти Светих Три Вилнска Мученика — Антонија, Јована и Евстатија, бројне парохије у Клаипеди и Висагинасу, где православни живе сабрано и побожно. Мањински, али мирни, они су свједоци вере у секуларном свету.
