Православље у Србији носи благослов виjeкова — од раних хришћанских заједница из доба Рима и Византије, па до светосавског оснивања аутокефалне Српске православне цркве у 13. вијеку. Већина народа (око 80–85%, што је 6 – 7 милиона вјерника) живи у православној вјери, дубоко укоријењеној у идентитет и свакодневицу. Србија је земља чије светиње дишу небеским миром: манастир Студеница са моштима Светог Симеона Мироточивог, Милешева са чудотворном фреском Белог анђела, Жича — прва краљевска задужбина, Пећка Патријаршија, Високи Дечани са моштима Светог Краља Стефана Дечанског, Грачаница, Раваница (мошти Светог кнеза Лазара), Манасија, Тумане (мошти Светог Зосима и Јакова), Овчарско-кабларски манастири и фрушкогорске светиње. Највећи храм — Храм Светог Саве — величанствено сија над Београдом. Србија је земља гдје се ходочасник осјећа као у дому, окружен историјом, молитвом и благодаћу.
Православље у Црној Гори дубоко је прожело историју народа и државности. Већина становништва припада православљу (250000 – 300000 вјерника), а светиње су драгуљ на каменитом, али благословеном планинском тлу. Манастир Острог — уписан у срца милиона ходочасника — чува мошти Светог Василија Острошког, Чудотворца, и представља једно од највећих поклоничких мјеста не само на Балкану, већ у читавом православљу. Манастир Морача, древан и моћан, са чудотворном иконом Богородице Морачке; Цетињски манастир са моштима Светог Петра Цетињског, руком Светог Јована Крститеља и честица Часног Крста; Савина, Режевићи, Пива — све су то мјеста гдје душа пронађе мир. Упркос савременим дилемама и питањима идентитета, православље у Црној Гори и даље живи као радосна сила која уједињује народ у вјери и предању.
Православна вјера у Северној Македонији датира из раног срењег вијека и има дубок коријен у светим традицијама Охридске архиепископије — једног од најсветијих хришћанских средишта у Европи. Већински православни народ (око 60–70%) чува ово духовно наслеђе кроз манастире који као да стоје на граници између земље и неба. Охрид — град Светог Климента и Светог Наума — пуни је благодати: манастир Светог Наума на обали језера и даље чува мошти светитеља и благослов под његовим именом. Манастир Светог Климента Охридског, древне базилике, Самуилова тврђава и тзв. “архиепископске цркве” зраче молитвеном тихом снагом. Македонска православна црква данас има обновљено канонско јединство, а православље у овој земљи нуди ходочаснику сусрет са древном светошћу и миром охридских вода.
Грчка, земља светих Апостола, Отаца и мученика, његује православље још од античког доба и представља једно од најсветијих огњишта православља. Више од 90% становништва (10 – 11 милиона вјерника) је православно, а светиње су распоређене као бисери од Атине до најудаљенијих острва. Најсветија међу њима — Света Гора Атос — дом је двадесет манастира и безбројних светиња, моштију, чудотворних икона (Портаитиса, Тројеручица, Млекопитателјица, Достојно Јест) и непрекидне монашке молитве. У Солуну почивају мошти Светог Димитрија Мироточивог, а црква Свете Софије и друге древне базилике чувају ранохришћанске коријене. На острву Егини — манастир Светог Нектарија — мјесто је бројних исцјељења. Грчка је земља која позива сваког човјека да се поклони светим мјестима и да кроз љепоту, историју и молитву осјети живу традицију Цариграда и свете Византије.
Бугарска православна традиција траје од 9–10. вијека и једна је од најзначајнијих словенских духовних ризница. Већина становништва је православно (5 – 6 милиона вјерника). Рилски манастир, задужбина Светог Јована Рилског, једно је од највећих поклоничких мјеста у православљу — мошти Светитеља, чудотворне иконе и величанствена архитектура остављају дубок траг на свакога ко га посјети. Александро-Невска катедрала у Софији чува бројне реликвије, а многи стари манастири у Балканским планинама (Бачковски, Тројански, Преображенски) носе љепоту средњовековне уметности и дугу литургијску традицију. Иако се модерни изазови осјећају, бугарско православље остаје моћна духовна сила која позива ходочаснике да доживе светост словенске браће.
Румунска православна црква датира од 9. вијека, једна је од најбројнијих у свијету (16 – 18 милиона вјерника), дубоко је укоријењена у историји Молдавије и Влашке. Милиони вјерника поштују Свету Петку — чије мошти у Јашију привлаче огромне ходочасничке поворке, а бројна чудотворна исцјељења свједоче о светитељкиној благодати. Манастири Буковине (Воронец, Молдовита, Сучавица) са познатим фрескама, манастир Путина и многе друге светиње представљају ремек-дела православне помјесне духовности. Нова Патријаршијска катедрала у Букурешту наставља древно и живо предање. Румунија је земља гдје народна побожност и богослужбена љепота истински оплемењују душу.
Кипар, освјештан благословом самих светих Апостола — Павла и Варнаве — једно је од најстаријих хришћанских острва. Кипарска православна црква је аутокефална још од раних вијекова. Манастир Кикос са чудотворном иконом Богородице (приписиваном Светом Луки) је најславнија светња острва. Светилишта Апостола Висариона, древне базилике Пафоса, гроб Светог Лазара у Ларнаки — све ово чини Кипар правим бисером источног Медитерана. Иако је политичка подјела острва оставила дубоке трагове, православље у јужном дијелу и даље сија као живи стуб духовности. 70-95% становништва је православно (разлика зависи да ли се рачуна сјеверно-кипарски дио).
Православље у БиХ постоји вјековима и носи снажан траг српске духовне традиције. Око 30% становништва исповиједа православну вјеру, највише у Републици Српској. Херцеговина је посебно богата светињама: манастир Тврдош у којем се налази рука Свете Јелене Анжујске, Манастир Житомислић, Манастир Дужи и Мркоњићи — родно мјесто Светог Василија (са моштима Преподобне Анастасије, мајке Светог Василија Острошког). Манастири Озрен, Тавна, Рмањ, Клисина, Моштаница, Добрун, Вардиште, Дражевина, Гомионица, Ловница и други чувају предање православља и народне побожности. Упркос политичким сложеностима, православни живот у БиХ је жив, дубок и испуњен надом која извире из старих светиња и молитвених заједница.
Православље у Албанији стоји као тихо, али свједочанско свјетло које је преживјело и најтежа времена — укључујући период атеистичког режима када су све религије биле забрањене. Данас је православна заједница обновљена и духовно жива, нарочито у јужним крајевима. Манастири у Корчи, древне цркве у Ђирокастри, Берату и околини чувају иконе и фреске високе умјетничке вредности. Васкрснуће црквеног живота заслугом Архиепископа Анастасија представља једну од најљепших духовних прича модерног доба. Иако православци чине мањину, њихова вјера и светиње зраче топлином и постојаношћу.
