Израел је срце Свете земље — тло којим је ходио Господ Исус Христос. Овдје живи око 130 000 – 150 000 православних хришћана, под омофором Јерусалимске патријаршије. Јерусалим је најсветији град хришћанског свијета — мјесто Христовог страдања, смрти и славног Васкрсења. Од апостолских времена до данас остао је духовно средиште милиона вјерника који у њему препознају живо срце своје вјере. Овдје се налази беспрекорна непрекинута линија хришћанског богослужења и молитве, која траје већ скоро двије хиљаде година. У Јерусалиму дјелују бројне хришћанске традиције, али посебно мјесто има Православна Јерусалимска Патријаршија, једна од четири најстарије цркве Истока. Православље у Јерусалиму представља живи стуб хришћанског предања. Свети Гроб, Голгота, Јелеонска гора, Гетсиманија, Витлејем — сва ова мјеста чувају драгоцјено насљеђе Христовог живота и искупитељског дјела, што град чини једним од највећих духовних средишта на земљи. Јерусалимска патријаршија, као четврти по части древни патријархат, чува најсветија мјеста хришћанства и има посебну улогу у очувању православног предања на Светој земљи. Патријарх је духовни чувар Гроба Господњег, Голготе и већине хришћанских светиња у старом граду. Патријаршија управља бројним манастирима и братствима, чувајући богослужбени поредак, древни византијски типик и литургијску традицију. У њеним рукама налазе се неке од најважнијих хришћанских реликвија, као и рукописи који свједоче о историји првих вјекова Цркве.
Храм Васкрсења Христовог (Свети Гроб) јесте најсветије мјесто хришћанства, подигнут на мјесту гдје је Господ Исус Христос био распет, сахрањен и гдје је прославио Своје Васкрсење. Под заштитом Јерусалимске патријаршије, храм чува:
Голготу, мјесто распећа, гдје вјерници могу да дотакну камен на коме је подигнут Часни Крст.
Камен помазања, гдје је Христово тијело било припремано за сахрану.
Гробницу Христову, у којој се десило Васкрсење и у коју хришћани долазе из свих крајева свијета да се поклоне.
Бројне реликвије повезане са Страдањем Господњим.
Једини на свијету, у овом храму се сваке године на Велику суботу догађа чудо силаска Благодатног огња, које потврђује и оживљава вјеру народа већ вијековима.
У подножју Маслинске горе налази се Гетсиманијски врт, гдје се Христос молио прије издаје. Овдје се налази:
Црква свих народа, изграђена над стијеном Христове молитве.
Гробница Пресвете Богородице, једно од најсветијих мјеста православне традиције, у којој се чувају реликвије везане за Успење.
Манастир са црквом Свете Марије Магдалине, подигнут у руском стилу, у којој почивају мошти светих царица Јелисавете и Варваре.
Гетсиманија је једно од најмолитвенијих мјеста Свете земље, гдје се вјерници присјећају Христовог смирења и Његове добровољне жртве.
На врху Маслинске горе налази се светиња Вазнесења, гдје се Господ Исус Христос вазнео на небо. Овдје се чува камен са отиском стопе коју је, по предању, Спаситељ оставио приликом Вазнесења.
У близини се налази више православних манастира и скитова, укључујући:
Манастир Вазнесења, са древном црквом и келијама које чувају монашку традицију Свете земље.
Манастир Људи Галилејци, посвећен јављању анђела женама мироносицама.
Са Јелеона се пружа поглед на стари град, као подсјећање на Христове ријечи о миру и спасењу свијета.
Јерусалимска патријаршија управља великим бројем манастира, од којих су најзначајнији:
Један од најстаријих и најстрожијих манастира у православном свијету. Основао га је Свети Сава Освећени у V вијеку. Чува:
мошти Светог Саве Освећеног,
чудотворну икону Богородице Млечне,
бројне реликвије из доба великих пустињских подвижника.
Подигнут у VI вијеку. Мошти Светог Теодосија почивају у манастиру. По предању, овдје су преноћили мудраци са Истока.
Према предању, подигнут на мјесту гдје је расло дрво од кога је касније био направљен Часни Крст.
Познат по својој литургијској традицији и старим рукописима који свједоче о раним вијековима Цркве.
Хришћани у Јерусалиму живе у сложеним политичким условима, али духовни живот наставља да цвета. Манастири чувају богослужење, монаси и сестре примају ходочаснике, а литургије се служе на језицима цијелог хришћанског свијета. Православна заједница остаје чувар најсветијих мјеста и живи носилац древног предања које Јерусалим чини незамјенљивим у животу сваког хришћанина.
Православље у Либану живи већ од раних хришћанских времена, а од 4. вијека ове земље припадају Антиохијској патријаршији — једној од најстаријих кућа хришћанства. Данас у Либану живи око 300 000 – 350 000 православних Арапа, чији дух снажно обиљежава историјску и духовну културу земље. Либан чува благослов небројених светиња: величанствену Катедралу Светог Ђорђа у Бејруту, познату по чудотворним иконама, затим древне храмове у Триполију и саборне цркве из доба ране Цркве. Посебно мјесто заузимају манастири у светој долини Кадиша — Манастир Козма и Дамјан, Манастир Светог Илије, као и бројне шумске скитове које су кроз вијекове насељавали подвижници. Положај православних је стабилан, али изазови економске кризе исељавају народ. Ипак, Либан остаје земља топлине, мириса кедра и древне молитве — земља која вјерника позива да дође, да се поклони и напије из извора старог хришћанства.
Сирија је колевка хришћанства. Одавде је апостол Петар кренуо на пут у Антиохију, одавде се раширило благовјештенско слово по цијелом Истоку. Данас у Сирији живи око 500 000 православних Арапа. Сиријске светиње дишу древним дахом: Катедрала Пресвете Богородице у Дамаску, где се чувају бројне чудотворне иконе; затим манастири Светог Ђорђа у Хомсу и велики женски манастир Сајданаја, у којем се чува једна од најстаријих икона Пресвете Богородице, по предању насликана од светог апостола Луке. Посебно мјесто заузимају и мошти светитеља — међу њима и св. Игњатија Богоносца, који су кроз вијекове штитиле вјерни народ Сирије. Иако је земља страдала у рату, православни у већини области под контролом државе имају слободу вјере. Упркос страдању, храмови се обнављају, а народ чува своју вјеру као благо. Сирија остаје свето тле — место мученика, апостола и чудотворних икона.
У Јордану, земљи крштења Господа Исуса Христа, православни живе још од најранијих времена. Данас чине око 1–2% становништва и припадају Јерусалимској патријаршији. Овдје се налазе светиње које свако православно срце жели да види: Манастир Светог Ђорђа у Мадоби, са чувеном мозаичном картом Свете земље; затим мјесто Христовог крштења на ријеци Јордан, гдје се вјерници из цијелог свијета окупљају да се поклоне и приме благослов свете воде. Православци у Јордану живе у миру, под заштитом државе, и активно учествују у духовном и јавном животу. Ово је земља библијских пејзажа, пустињских манастира и дубоког мира који испуњава душе ходочасника.
Палестина је земља Јасала и Рођења — земља у којој се Бог оваплотио. Данас овдје живи око 40 000 – 50 000 православних Арапа који чувају вјеру својих отаца у тешким условима. Најзначајније светиње су: Базилика Рођења Христовог у Витлејему, једна од најстаријих активних цркава на свијету. Под земљом, у пећини освијетљеној лампадама, налази се:
Сребрна звијезда која означава мјесто гдје се Христос родио.
Реликвије повезане са првим годинама Христовог живота.
У околини се налази и поље Пастира, мјесто на коме су анђели јавили радосну вијест о Христовом Рођењу.
Затим храмови у Хеброну, гдје се чувају старозавјетне светиње, бројни манастири које кроз вијекове чува Јерусалимска патријаршија, укључујући и древне пустињске обитељи као што су Манастир Светог Саве Освећеног, Манастир Светог Теодосија и Манастир Светог Георгија Хозевита. Палестински православци живе под великим притиском: у Гази је положај тежак и опасан, док на Западној обали доминира нестабилност и емиграција. Ипак, заједница се одржава, богослужења не престају, а вјера остаје снажна. Палестина је земља дубоке туге, али и неисказане радости — јер у њој је засијала свјетлост свијету.
